Linije strategijskog manevra u bitkama za Balkan neizbežno su se lomile preko Niša

Veliki istorijski značaj grada

U gradu Nišu stiču se svi putevi, i oni od istoka ka zapadu, i oni od juga ka severu. Stoga je Niš odavno priznat kao saobraćajno središte Balkana, dok se sa uvažavanjem pominje i kao geografsko jezgro Balkanskog poluostrva. Odatle proizlazi njegov veliki istorijski značaj, ali i nedaće koje su sa sobom donosili osvajački pohodi mnogih naroda. Linije strategijskog manevra u bitkama za Balkan neizbežno su se lomile preko Niša.

Geografska uslovljenost prinudila je ovaj grad da učestvuje u događajima koji će njegovo ime proslaviti za sva vremena. Baš ta raskrsnica, sa koje je putnik, bio on dobronameran ili ne, stizao na sve četiri strane sveta, još u nepamtiveku predodredila je sudbinu Niša. Na tom geografskom, kulturnom i civilizacijskom raskršću, na krstoputini vekova, ponikao je i opstao grad Niš.

Upoznati se sa prošlošću Niša znači istovremeno proći kroz najvažnije istorijske epohe srpskog naroda i glavne periode povesti Balkanskog poluostrva.

KORENI NIŠA

Koreni Niša su u dubokoj praistoriji Bubanj-Humske kulture. Njegovo stablo učvršćeno je snagom Rimske imperije i rođenjem najsilnijeg rimskog imperatora Konstantina Velikog koga slavi svekoliki hrišćanski svet kao zaštitnika vere, a oplemenjeno vizantijskom civilizacijom koja je u njemu našla administrativno, kulturno i vojno uporište.

Opsedali su ga Goti, razarali Huni, pljačkali Sloveni. Vizantija je Niš, kao važno strategijsko mesto, uporno branila. U njemu borave carske vojske da bi krenule u dalja osvajanja, u njemu se sastaju carevi. Međutim, ništa nije sprečilo Stevana Nemanju da se krajem XII veka nađe, kako kaže Stevan Prvovenčani, “u slavnom gradu Nišu”. Sagledavši njegov značaj on pomišlja da u Niš preseli svoju prestonicu. Ipak, Vizantinci su bili uporni, Bugari nametljivi, Mađari siloviti. I tako sve do XIV stoleća kada je Niš konačno pripao Srbima.

Turci su znali značaj Niša

Kao i prethodni osvajači, i Turci su znali značaj Niša, te ga među prvima osvajaju. Pripašće on opet Srbima, ali ovog puta na kratko. Ponovo ga osvajaju Turci, čije se viševekovno prisustvo neretko prenaglašava. Njegove grane poviše se od jarma inoverne turske vlasti, koja je samo na prvi pogled ostavila jak pečat na život Nišlija.

iluminatorski centar

U vremenu kada je osmanlijska sila bila najjača, obližnji manastir Sv. Đorđa kod sela Kamenica, niz ceo XVI vek postaje stecište duhovne i intelektualne elite i značajni prepisivačko – iluminatorski centar. Ovde su iz ruku skromnih monaha, ali i iz pera jeriđakona Arsenija, čije ime znamo, pisane i oslikavane knjige. Manastir Sv. Đorđa preuzima na sebe obavezu da bude duhovni i vaspitni centar. To nam daje za pravo da ga uslovno nazovemo onovremenim “niškim univerzitetom”, čiji je cilj bio da sačuva verski, kulturni i nacionalni identitet srpskog naroda.

Zapaženo mesto u istoriji srpskog naroda

Pažljivom posmatraču ovo neće promaći, kao ni jako sećanje na nasleđe stare balkanske civilizacije i vizantijske kulture, što se krije ispod petovekovnih navika i prilagođavanja turskoj sili.

Svi osvajači i sva sila, grad Niš nisu razorili. Uvek je nalazio snage da opstane, da se oporavi, obnovi, a u skladu sa okolnostima i razvija. Kada se tome dodaju sve nedaće i neprilike koje je sa sobom donelo savremeno doba, onda ima dovoljno razloga da se biranim rečima spominje grad Niš.

Ćele Kula, Kapija smrti

I Ćele Kula, i Kapija smrti, i Bubanj, i mnogi drugi ožiljci, omogućili su mu da zauzme zapaženo mesto u istoriji srpskog naroda.

Neće proći ni pola godine od proterivanja Turaka, a Nišlije podigoše skromno spomen obeležje na brdu Čegar. Prvi spomenik u oslobođenom Nišu uspravljen u slavu mitske pogibije vojvode Stevana Sinđelića, vremenska je odrednica koja odvaja orijentalni Niš, od onog, koji se od ovog trenutka okreće svom evropskom zaleđu.

Približavanje Niša Evropi

Setimo se prvih koraka ka Evropi, tek od Turaka oslobođenog Niša. Mihailo Valtrović i Dragutin Milutinović, davne 1888. godine dovode u Niš prof. Belu Cobora iz Budimpešte, otvorivši svetu vrata niške kulturno-istorijske riznice.

Neće proći mnogo vremena, a misleća Evropa zainteresovaće se za ovu oblast gde su vizantijske civilizacijske tekovine našle svoje uporište. Njihov rad na proučavanju i dokumentovanju srpske srednjovekovne umetnosti, kao i opšta briga za “drevnosti”, imali su veliki značaj u približavanju Niša Evropi.

Evropsko nasleđe

Iz Niša nestaju turski ćepenci i krovinjare, preselivši se zanavek u nezaboravna dela Stevana Sremca. Formiraju se prelepi gradski predeli, spomenici, trgovi, divne javne zgrade, ali i one privatne koje otkrivaju uspešne i srećne ljude.

Već u prvim decenijama XX veka u Nišu se grade, ili su već izgrađena nova zdanja po ugledu na evropske gradove. Valjani gradski zakoni, naučeni od Rimljana i Vizantinaca, ponovo su vaspostavljeni. Dolaze u Niš glumci, književnici, pesnici, umetnici, naučnici, neki dolaze, neki odlaze, neki se u Nišu rađaju. Niš odiše savremenim građanskim manirima, postaje evropski grad.

U poslednjoj deceniji drugog milenijuma, velelepne moderne građevine uklopljene su u istorijsko tkivo grada kao proizvod poštovanja njegove prošlosti, čiju “uzvišenu istinu večite slave” najrečitije saopštava sačuvano spomeničko nasleđe.

Istorija Niša u kratkim crtama

HRONOLOGIJA

4000 god. p.n.e.

Praistorijski nalazi iz doba neolita, ranog bronzanog doba, na lokalitetima Bubanj, Malča, Humska Čuka i dr. otkrivaju naseljenost područja Niša još u to doba.

2000 god. p.n.e.

Veći broj otkrivenih praistorijskih naselja u neposrednoj okolini današnjeg Niša (Bubanj, Hum, Gornja i Donja Vrežina, Trupale, Gornja Toponica).

800 god. p.n.e.

Područje Niša je granična zona između Ilira i Tračana.

300 god. p.n.e.

Kelti su porazili Ilire, zauzeli sve krajeve i dali Nišu trajno ime Naissus (Vilin grad), jer po starom paganskom verovanju grad leži na “Vilinoj reci”.

5 god. p.n.e.

Rimljani osvajaju područje Niša u vreme dardanskog rata.

II vek

161. god. Niš se prvi put spominje u geografiji Klaudija Prolomeja, kao jedan od četiri najveća grada Dardanije.

Naissus je značajan rimski vojni logor – municipium. U vreme markomanskih ratova koje je vodio Marko Aureklije, Nais je bio središte za odbranu severne Dardanije.

III vek

U Nišu je rođen Flavije Valerije Konstantin.

306. god. Flavije Valerije Konstantin (Konstantin Veliki) proglašen je za rimskog imperatora. Jedan od najvećih rimskih imperatora čuven po “Milanskom ediktu” iz 313. godine, kojim je hrišćanstvo proglasio zvaničnom verom tadašnjeg Rimskog carstva.

IV vek

Antički Niš, sa Konstantinovom rezidencijom na Medijani je na vrhuncu razvoja kao rimski vojni i administrativni centar.

Niš razoren u Hunskoj najezdi na Balkan, u kojoj su razoreni i mnogi drugi gradovi.

Od IV veka – vizantijski car Justinijan obnavnja porušeni Niš. U tom periodu počinje i kolonizacija Slovena na ovom području.

od VII veka

Niš se razvija kao vizantijski grad kojim vlada vizantijska carica Teodora.

XII VEK

1185. Srpski župan Stefan Nemanja zauzima Niš.

1189. god. Stefan Nemanja i nemački car Fridrih Prvi Barbarosa sastaju se u Nišu i dogovaraju o zajedničkoj borbi protiv Vizantije.

XIV-XV VEK

1385. god. Turci prvi put zauzimaju Niš. Opsada je trajala 25 dana.

1443. god. Velika bitka kod Niša. Erdeljski vojvoda Janko Hunjadi i srpski despot Đurađ Branković porazili su Turke. Niš je slobodan godinu dana.

XVI-XVII VEK

1570. god.  U putopisu nemačkog diplomate Rimea pominje se dubrovačka kolonija u Nišu.

1689. god. Posle krvave bitke, u kojoj je sa osmanske strane palo najmanje 10.000 vojnika, austrijska vojska osvaja Niš. Pobedničkom vojskom komandovao je markgrof Ludvig Badenski, a turskom serdar Arap Redžep-paša.

XVIII VEK

1719. god. Po odluci turske porte, počinje izgradnja Niške tvrđave.

1723. god. Završena je izgradnja Niške tvrđave, koja spada u najlepša i najočuvanija turska zdanja na Balkanu.

XIX VEK

1809. god. Prve ustaničke borbe kod Niša protiv Turaka.

31.5.1809. god. Boj na Čegru. Srpskom vojskom je komandovao resavski vojvoda Stevan Sinđelić.

1878.

10.1.1878. god. Niš je oslobođen od Turaka i posle skoro pet vekova robovanja, pripojen matici Srbiji…

 1878. god. Niš se značajno reguliše po Vinterovom “Projektu za regulaciju varoši Niša”. Počela je da radi prva niška gimnazija.

Savremeni Niš

Niš u XX veku

  • 1905.Počela je da radi likovna kolonija Sićevo koju je osnovala slikarka Nadežda Petrović
  • 1908.Izgrađena je hidrocentrala na Nišavi kod Sićeva
  • 1914.Niš postaje središte srpske vlade. Ratna prestonica Srbije
  • 07.02.1914.Niška deklaracija. Narodna skupština Srbije donosi Nišku deklaraciju u kojoj su obrazloženi ciljevi oslobodilačkog rata i najavljeno ujedinjenje južnih Slovena u jednu državu
  • 1915-1918.Niš je pod Nemačko-bugarskom okupacijom u Prvom svetskom ratu
  • 12.10.1918.Niš je oslobođen od Nemaca
  • 1941.Nemci okupiraju Niš. Otvaraju logor na Crvenom krstu iz koga je preko 12.000 logoraša odvedeno i streljano na brdu Bubanj
  • 12.02.1942.Organizovano je uspešno masovno bekstvo iz logora
  • 14.10.1944.Niš je oslobođen od Nemaca
  • 21.02.1945.Osnovan Radio Niš koji je bio deo mreže nacionalnog radija a njegov program se preko srednjih talasa čuo u većem delu Balkana
  • 1965.Niš postaje univerzitetski grad, a Univerzitet u Nišu danas ima 13 fakulteta
  • 1966.Osnovani Filmski susreti. Festival glumačkih ostvarenja jugoslovenskog igranog filma
  • 1969.Osnovane Jugoslovenske horske svečanosti
  • 1971.Nedeljnik "Narodne Novine" postaje prvi dnevni list i Nišu
  • 1992.Niš postaje centar Niškog okruga
  • 04.09.1998.U Nišu je otvoren Konzulat Republike Grčke. Prvo diplomatsko predstavništvo u istoriji Srbije van Beograda

R A Z G L E D N I C E