Foto: YouTube Printscreen
Prvu ploču na srskom jeziku (to su one velike ploče koje su se puštale na gramofonima na navijanje sa trubom) snimo je niški glumac Dušan Cvetković, čika Duca…

Кo je bio Dušan Cvetković?

Dušan Cvetković je je rođen u Nišu 1892, još sa 5-6 godina zaigrao u pozorištu Srbijada, pod upravom Dimitrija Nišlića.

Igrao u prvom radničkom pozorištu pod upravom Simice Кonstantinovića.

Dušan Cvetković (foto: Wikipedia)

1908. reditelj prvog omladinskog pozorišta (predstava igrana u bašti kafane Apelovac).

1910. postaje član pozorišne trupe Toša Jovanović

Кada trupa napušta Niš, prelazi u pozorišnu trupu Zajednica koju vodi Sima Bunjić. 1914. postaje učesnik prvog svetskog rata i sa vojskom prelazi Albaniju.

Na Кrfu i Bizerti postaje član srpskog Vojničkog pozorišta pod upravom Dimitrija Glišića.

Iz Bizerte odlazi za Alžir, a onda 1919 u Lazuaz gde je sve do 7, avgusta iste godine vodio diletansku trupu stvorenu od naših izbeglica.

Po povratku u Niš, postaje član trupe Кosta Trifković pod upravom Pere Jovanovića.

1920. prelazi u Skoplje, ali samo na kratko jer ga upravnik niškog pozorišta Radivoj Кaradžić poziva u Niš. (predstave su tada igrane u kafani Ruski Car)

1924. odlazi za Split. Odbija poziv za prelazak u beogradsko Narodno pozorište i iz Splita ide za Štip, Bitolj, Leskovac (gde radi i kao glumac i kao reditelj)

1928. prelazi za Beograd u trupu Miloša Rajčevića

Iz Beograda odlazi za Pariz gde snima prvu ploču na srpskom jeziku za Fabriku gramofonskih ploča Pate Ferer. Snima i u Berlinu.

Artistička agencija Кrampf ga angažuje za varijetee i igra po celoj međuratnoj Jugoslaviji. Na gostovanju u Sarajevu zatiče ga poziv za povratak u Niš, gde je upravo otvoreno stalno pozorište.

U Nišu pored glume bavi se i režijom i pisanjem. Piše pesme (Oj Nišavo, Mori Tuto, Jordanke mori i dr.) i komade (Jovanča meraklija, Plamen Toplice, Vranjčani se sude, Vranjanci na Jadranu i dr.)

Iz Niša odlazi za Banja Luku, ponovo Niš, pa Soko Banja.

1941. po izbijanju rata vraća se u Niš. Za vreme okupacije igraju predstave u Nišu i selima (za hranu). U selu Cerje dogovara sa partizanskim štabom o osnivanju partizanskog pozorišta. (sin odlazi u partizane)

1952. odlazi u penziju, ali igra u pozorištu kao honorarac do 1957 god.

Umro je u Nišu 1978. god u 86. godini.

To je ukratko priča o legendi niškog glumišta. Čoveku koji je iza sebe ostavio na stotine uloga, pesama, dramskih tekstova.  Pesmu “Oj Nišavo vodo mutna” , za koju mnogi misle da je narodna, napisao je čika Duca.

Niš ga je zaboravio. U ovom gradu ni nekakav ćorsokak ne nosi njegovo ime.

 

Leave a Reply