Niš danas, najpre se deli na gradski i seoski. Seoski Niš, odlazi u grad a vraća se u selo, a gradski Niš odlazi u selo a vraća se u grad.

To dokazuje da je Niš  u stalnom kretanju.

U tom mimohodu viđeni su brojni karakteri: jedni misle sa aromom belog luka i vencem paprika oko vrata, a drugi svoje uverenje zasnivaju na pici i koka–koli kao temeljnom saznanju o svom poreklu i svojoj budućnosti.

Prilikom bliskog kontakta predstavnika tih teorija dolazi do argumentovanog sukoba mišljenja tipa munem, gumen, gedžo, svileni, zveru, seljoberu, narkosu… Stvar dobija na dramaturgiji kad se zna da je mnogo više onih koji iz sela hrle u grad, nego li onih koji imaju neke jače razloge da putuju u suprotnom pravcu.

U svim velikim seobama nema vremena za stvaranje jedinstvenog karaktera: onaj sa planine je navikao da nužne potrebe obavlja iza kuće, a onaj iz grada obično živi iza te kuće (čitaj –solitera) pa mu takvo ponašanje zagađuje čovekovu okolinu.

Stvar dakle ne treba gledati psihološki već institucionalno.

Na ulasku u Niš nalazi se duševna bolnica, a na izlasku – zatvor.

Između te dve krajnosti odvija se život koji je sastavljen od neartikulisanog mrdanja glavom do lisica (koje nisu oko vrata).

Naravno, sve ipak najviše interesuje staro gradsko jezgro.

U tom jezgru narod ima prilike da bira: hoće li pod zemlju ili će na radioaktivne pločice.

Sam taj demokratski čin izbora stvara mogućnost da Nišlije imaju evropske elemente: gradili su Кalču, jer im je ostala stara ljubav prema robnim kućama, smanjuju parkovski deo Čaira, zarad kuća od betona, zalažu se za Bulevare  na kojima svaka zgrada ima po jedno drvo i kvadratni metar trave.

Nišlije su danas ljudi koji imaju dušu.

Duša je tako temperamnetna da uspeh može da istrpi samo na kratko, a neuspeh toleriše u različitim varijantama.

Кelneri su u kafanama ljubazni, ali to ne znači da peru baš svaku čašu. Mesta za parking nema dovoljno, ali će pauk uvek organizovati akciju da vam kola ne budu na zabranjenom mestu.

Parkovi su puni staza i prečicama jer naš čovek ne želi zaobilaznice. U autobusu uvek ima mesta, makar pola putnika i ne disalo.

Drugim rečima, kad god se Evropa ljubazno najavi, mi možemo da je primimo, da joj ponudimo gurmansku pljeskavicu i da je razduševimo sa Sićevačko belo, verujte mi zdravije je od alpskog mleka.

Profil tipičnog Nišlije ne možeš da odrediš po izgledu.

Ima nas svakaki’: visoki–mali, debeli–suvi, lepi–ružni, …

Po svemu ostalom, tipičnog Nišliju ćete  lako da okarakterišete:

  • Tipični Nišlija priča brzo i glasno.
  • Tipični Nišlija mnogo psuje. Psuje iz milošte i kad je ljut.
  • Tipični Nišlija voli da popije.
  • Tipični Nišlija voli da se gura i svađa.
  • Tipični Nišlija uvek je u pravu i sve zna najbolje. Neće ti njega da učiš.
  • Tipični Nišlija ima kompleks Beograda i Beograđana
  • Tipični Nišlija je ili lovac ili ribolovac ili golubar, ili ptičar… sve ostalo je gubljenje vremena.
  • Tipični Nišlija misli sve najgore o svome gradu, ali ako to neko drugi misli (ko nije iz Niša), može da dobije i batine.

Miroljub Riki Nedović

Leave a Reply