Песме

Славуј пиле

Славуј пиле, не пој рано

Славуј пиле, не пој рано

Не буди ми господара

Не буди ми господара

Сама сам га успавала

Сама сам га успавала

Сама ћу га пробудити

Сама ћу га пробудити

. . . . . . . .

Немој , Јоло, немој дадин

Ти да бегаш за Ваче

Ваче, Јоло, Ваче дадин–

Ас бекрија и карташ. . .

. . . . . . . . . . . . .

Бастисаше Дониницу

Дониницу магарицу

. . . . . . . . . . . . . .

Горице, горо, зелена

имаш ли лада голема?

Имаш ли воду студену?

да седнем, да се одморим,

и воду да се напијем!

Гора си с’лте ћуташе

а лисје ништо зборише. . .

. . . . . . . . . . . . . . .

На османл’к буљбуљ поје – Зора је

А по мутвак Ката оди – и пије.

. . . . . . . . . . . . . . . . .

Зборило лале и каранфил

Тужно збору на жал’ги се дало–

Што дивојче под ружу заспало!

Зар ми несмо по најпрво цвеће?

Зар је ружа од нас поубава?

Те дивојче под њума да спава!

То слушаја катмеру шебоја:

каранфилу и моје лаленце:

Нек’си спије под ружу дитенце!

Ружица је наша другарица!

ненавид је болес најголеми,

А дивојче цвеће најубаво!

Симбил цевеће

Симбил, симбил цвеће

Младо и шарено, младо и шарено,

Срце, срце моје, јадно и чемерно.

Мерак имам, леле,

Мерак имам на прво комшиче,

Али ми гу леле,

Али ми гу, другар запросија,

Па ме вика леле,

Па ме вика, девер да му биднем,

Дал да идем, леле

Дал да идем, или да не идем,

Ће да идем леле

Ће да идем, макар да не стигнем

Синoћке те видо, леле, Зоне

Синоћке те видо, леле Зоне

Где се премењуваш

Ој леле Зоне, Зоне Занфирово

Где се премењуваш, леле Зоне

у твоја градина,

Ој леле Зоне, Зоне Занфирово

Гди се премењуваш, леле Зоне

у свилена риза,

Ој леле Зоне, Зоне Занфирово

У свилена риза, леле Зоне

У чичек антерија.

Ој леле Зоне, Зоне Занфирово